кунлашмоқ
kunlashmoqкунлашмоқ
фл. Ҳасад, рашк қилмоқ.
Жуда ҳам Омоннинг бахтидан кунлашар эдим. — Ғ. Ғулом, Шум бола
кунлашмоқ
в 1. envy
2. be jealous (of)
кунлашмоқ
фл. Ҳасад, рашк қилмоқ.
Жуда ҳам Омоннинг бахтидан кунлашар эдим. — Ғ. Ғулом, Шум бола
кунлашмоқ
в 1. envy
2. be jealous (of)